Dragi posetioče,

Želeli bismo da sa nekoliko uvodnih misli dočaramo genezu EZ u Srbiji.

...sam početak 90-tih godina prošlog veka, u atmosferi sloma ideje socijalističkog samoupravljanja, i raspada  SFR Jugoslavije, u svakom od nas se postavljalo pitanje postoji li neka ideja vodilja koja može dati svetlo i veru u budućnost? 

1991. godine Kjara Lubik prilikom posete Brazilu susreće ogromu kontrast između ekstremno bogatih i ekstremno siromašnih ljudi, ona piše u svom dnevniku:

"Došle su mi ideje za budući razvoj ovog gradića. U Brazilu gde razlika između bogatih i siromašnih predstavlja najveću društvenu ranu,  Aračeli^*  bi mogla biti svetionik i nada... gradić u kojem se oživljavaju principi koji su upravljali životom prvih hrišćana – uzajamna ljubav, niko u potrebi... To bi podrazumevalo postojanje privatnog vlasništva u gradiću, slobodne inicijative, prava udruživanja, a sve okrunjeno zajedništvom dobara, tako da profit preduzeća biva slobodno stavljen u zajedništvo, za dostojanstven život svih građana i za skladan razvoj gradića i samih preduzeća."

I  Kjara iznosi ovu ideju pred 650 osoba:

"Svaka harizma koja dolazi nosi neku novost, koja je već uključena u nauk Crkve, u Sveto pismo, ali Duh Sveti je izražava preko te harizme. Mi smo izrazili potrebu da se ostvari slobodno zajedništvo dobara..." govori Kjara i nastavlja:  "Ovde bi se, dakle, trebala roditi preduzeća, koja bi bila u rukama kompetentnih osoba, koje imaju talente, tako da dobro funkcionišu, a profit bi bio stavljen u zajedništvo: ovo je novost!"

Ideja^**  je oduševila sve prisutne:  rođena je Ekonomija zajedništva (EZ) koja nasuprot kulture posedovanja, govori i potstiče kulturu davanja.

Vest o EZ je gotovo za nekoliko dana preplavila čitavu Zemljinu kuglu. Kada smo je čuli ovde u Srbiji osetili smo da i mi možemo sa našim skromnim mogućnostima barem malo doprineti rađanju nove kulture. Mi  nismo bogati, i ne živimo u blagostanju, ali svako može nešto dati: slobodno vreme, znanje, zasejati deo imanja, iskoristiti slobodan prostor... Ako su nam srca otvorena za potrebe drugih, rađaju se ideje kako za razne aktivnosti tako i za osnivanje zanatskih radionica i malih preduzeća. Cilj akcija i malih preduzeća je da se ostvari profit od kojeg bi deo dali za siromahe, jedan deo za formaciju , a jedan deo bi se ponovo investirao u preduzeće. Istovremeno osnivanjem zanatskih radionica i malih preduzeća neko će dobiti posao i makar u malom - rešava se problem nezaposlenosti koja je takođe bolna tačka današnjeg društva.

Sam početak je bio jako skroman, prve dve godine su imale karakter akcija npr. više porodica u Kucuri su na jednoj parceli proizvodili mak za kolače; grupa žena je u Bečeju pekla kolače; na više mesta u Vojvodini su tovili piliće počeli su sa jako skromnim količinama; grupe muškaraca su u Bečeju, Ruskom Krsturu i Senti sakupljali voće i pekli rakiju; nisu ni mladi ostali izvan ovih aktivnosti – u Subotici su počeli proizvodnju hrane za papagaje (zasejali su bar), sakupljali su zovu i od nje proizveli lekovitu rakiju, sakupljali su lekovito bilje i proizvodili čajeve... 

Ove akcije su bile svojevrsna škola rada u zajedništvu i radost svakog pojedinca da može u punoj svojoj slobodi dati deo profita za siromašne kojih je iz dana u dan bivalo sve više. 

1993. rađa se prva zanatska radionica za proizvodnju umetničke keramike koja od starta radi na principima EZ.  Zajedno biraju ime Roccia ili na našem jeziku Stena, želeći simbolično izraziti veru u ovaj projekat.   

Gotovo od samih početaka su počela da se razmenjuju iskustva na susretima onih koji su učestvovali u aktivnostima. Protokom vremena javljale su se poteškoće i pitanja koja su tražila odgovor, a ovakvi susreti su bili prilika da o svim problemima i poteškoćama možemo otvoreno razgovarati i u svetlu uzajamne ljubavi dobijali smo odgovore na naša pitanja. Svakako je svaki ovakav skup podsticaj svakom pojedincu i ohrabrenje za naredni period.

Evo odlomka iz izveštaja koji je poslat centralnoj komisiji EZ sa jednog takvog skupa iz jan. 1996.

"...mada ima puno poteškoća, ali ako radimo u ljubavi i sa Isusom među nama, Bog pronalazi rešenja i u bezizlaznim situacijama i bogato nagrađuje naš trud da bi pomogli ljudima u potrebi. Time da uspemo dati nešto za druge osećamo se obogaćeni jer odnosi koji se grade u međusobnoj ljubavi su za nas ono stostruko što Isus obećava. Ljudi, posebno oni u potrebi sa kojima dolazimo u dodir ostaju ganuti i žele ostati u kontaktu sa nama, mi vidimo da se gradi novo društvo koje se temelji na ljubavi."

U to vreme se još nije govorilo o Nevidljivom deoničaru ali mi smo ga jasno osećali prisutnog.

U narednim godinama aktivnosti prerastaju u firme, poljoprivredna dobra, ili poljoprivredna gazdinstva. Osnivaju se nove firme, vremenom se priključuju se već postojeće firme čiji vlasnici prepoznaju novost EZ i žele te principe živeti i primenjivati u svojim firmama.

Za ovih skoro 23 godine, ima nas 20-tak što firmi što aktivnosti. U razmerama potreba i u odnosu na ekonomiju Srbije,  se možda čini  malo,  ali ideja EZ je kao kvasac,  hleb  se ne sastoji samo od kvasca, već ga taj mali kvasac oplemenjuje i čini ga onim što treba biti.

* Aračeli je danas  gradić koji nosi naziv Ginetta

** Ova ideja posmatrana  iz ugla antropologije kao naučne discipline koja proučava ljudski život i kulturu, te sličnosti i razlike među ljudima: kako ljudi žive, što rade, što misle i kako se odnose prema okolini, potiče i ohrabruje filantropiju - jednu od najlepših ljudskih osobina -  potrebu darovanja, posebno ako su u pitanju ljudi u potrebi.